Skuša sa povrćem u belom vinu

Sastojci

 1 kg skuša; 
   1 glavica crnog luka;
2 čena belog luka;
  1 paprika babura; 
2 čeri paradajza;
     2 čaše bijelog vina; 
  1 čaša sirćeta; 
                1 limun;                   
 2 karanfilića; 
  6 zrna korijandera; 
malo bosiljka;
 veza zeleni; 
ulje; so; biber 

Način pripreme: 

Ribu poprskati  limunom, posoliti, pobiberiti i staviti u pleh namazan uljem.  Zatim je prekriti iseckanim na kolutove  lukom, zeleni, limunom, baburom i          paradajzom. Dodajte karanfilić, korijander, bosiljak pa sve prelijte mješavinom sirćeta i vina. Još  malo posolite i pobiberite. Prekrijte pleh folijom i pecite na umjerenoj vatri 15 minuta  Skinite foliju i pecite još 15 minuta zalivajući ribu sokom od pečenja.

Ukrasiti peršunom. Prijatno!

PIKANTNA SKUŠA

Sastojci

3 skuše 

3 kašike senfa sa krupno samlevenim biberom

2 glavice luka

veza peršuna

3 dcl belog suvog vina

1 kašika začina
malo soli

maslinovo ulje

Napomena

Broj komada ribe prilagoditi broju ljudi koji će je konzumirati, a naravno prilagoditi i odstale sastojke.

Priprema

Ribu očistiti, osušiti salvetama i začiniti začinom. Sitno iseckati luk i peršun pa pomešati sa senfom i time nafilovati ribu iznutra i spolja, prekriti providnom folijom i ostaviti da stoji u frižideru.

Ribu poređati na alu foliju, preliti maslinovim uljem, umotati i zapeći  u zagrejanoj rerni na  200 stepeni, zatim  preliti sa 1 dcl belog suvog vina i peci 15/20 minuta na nizoj temperaturi (tepsija treba da je pokrivena folijom) uz postepeno dolivanje preostalim vinom. Pred kraj zapeci otkrivene. Ko voli može se još od gore posuti sitno iseckanim lukom i peršunom. Kao prilog može biti pirinač, krompir sa blitvom ili krompir salata, razno povrće...

                                                                            << Vrati natrag

SKUŠA

Skuša živi u Atlantiku od Kanarskih ostrva do obala Norveške, a retko i u Baltičkom moru. Ima je i u Sredozemlju pa tako i u Jadranu. Takođe živi uz zapadnu obalu Severne Amerike, ali i u Tihom okeanu.

Skuša ima vretenasto telo, usko pri vrhu glave koje se širi prema sredini tela, pa se ponovno sužava prema repnoj peraji. Repno peraje je izbačeno pri vrhu i dnu, a po sredini peraja su duboko urezana. Male ljuske prema repu su sve sitnije. Leđa su joj zelenkasto-smeđe boje ispresecane tamnim crtama. Bočne strane tela su boje sedefa, a stomak je beo. Skuša u Jadranu raste najviše do 50 cm i skoro do 1 kg težine. Prosečna joj je dužina 15-20 cm, a težina oko 0,7 kg. Atlantske skuše narastu i do 3 kg, a procjenjuje se da žive do 15 godina.

Iako je 90-ih godina 20. veka gotovo skoro nestala iz Jadranskog mora, u poslednje vreme primećeni su su veći migracijski dolasci skuša u Jadran pa je opet postala važan deo ulova za ribolovce.

Skuša živi kao riba selica. Grabežljivac je koji se hrani raznim morskim životinjicama, sardinama, inćunima, račićima i ostalom sitnom ribom. Takođe se hrani i filtriranjem planktona.

U vreme mreštenja skuše se sele bliže obali. Širom Sredozemlja, pa i u Jadranu, skuše se mreste tokom marta i aprila, a u Atlantiku od juna do avgusta. Ženka nakon mreštenja izbacuje do 500 000 jajašaca. Već nakon nedelju dana iz jajašaca prelaze u male ribice koje rastu vrlo brzo. Skuše polnu zrelost dostižu tek u trećoj godini života.

Skuša se smatra najukusnijom plavom ribom Jadrana. Obiluje zdravim masnim kiselinama, mekanog je mesa i kostiju, pa je vrlo tražena. 
Izvor Wikipedia. Pročitati više >>

Skuša pripremljena u rerni

Pikantna skuša

Skuša sa povrćem u belom vinu

Skuša punjena nadevom

RAŽNJIĆI OD LOSOSA

Sastojci  (za 4 osobe)

600 gr lososa

2 dcl maslinovog ulja

2 duže tikvice

čeri paradajz

origano

Marinada

so, biber, ruzmarin, 

biljni začin

 maslinovo ulje

Priprema

Gotove filete ribe očistiti od kože i pincetom izvadite sve kosti. Kod velikog lososa(4kg) kosti se vrlo lako  pronađu i izvade, jer su velike.

Losos iseći na trake, zatim na komade 4x4cm, komadi mogu biti i tanji pa će se kraće peći. Losos marinirati samo sa malo soli, bibera, ruzmarina, biljnim začinom i maslinovim uljem. Marinirati 30 minuta prije toplotne obrade, jer inače ako so stoji duže od 20-30 min izvuče svu vlagu i svježinu ribe. Za mariniranje i gotova mešavina ribljih začina može isto poslužiti.

Izabrati što duže tikvice, dobro oprati i iseći tanke šnite, najbolje sa širokoim nožem za guljenje povrća. Po jedan komad lososa uviti (zarolati) u po jednu šnitu tikvice, ostavite da odstoji 30-tak minuta. Na drvca za ražnjiće nabadati naizmenično losos urolan u tikvicu i čeri paradajz. Posuti origanom po ukusu.

Na dobro zagrejanom roštilju ili ploči peći oko 3 minute sa svake strane. Ovako pripremljeni losos bit će veoma mekan i fin. Uživajte u ovom preukusno pripremljenom lososu !

Posluživanje

Poslužuje se toplo uz neki prilog, kao npr. kremast pirinač sa povrćem, a može se napraviti i neki sos ili preliti malo sa maslinovim uljem.
Najbolja vina koja odgovaraju uz lososa su redom: Pinot noir, Traminac, Frankovka, Chardonnay itd.

                                                                           << vrati natrag

Marinirani losos sa sušijem

Sastojci za 4 osobe

Sastojci za suši

500 gr lososa bez kostiju

250 gr pirinča

2 lista nori alge

1 veća šargarepa

malo ( 2 puta između prstiju) suvog luka vlašca

7 maslina punjenih paprikom

Sastojci za mariniranje:

po ukusu morske soli

250 ml sirćeta od divlje jabuke

Dodatak za pirinač:

1 kašičica sirćeta od divlje jabuke
pola kašičice šećera
pola kašičice soli

Priprema:

Punjenje za suši:

Sa lososa skinuti kožu i iseći ga na tanke filete debljine najviše do jednog santimetra. Uvaljati filete u morsku so i ostaviti da stoje jedan sat. Zatim filete oprati vodom, ne sušiti ih, natopiti sirćetom, pa opet treba  da stoje jedan sat. U međuvremenu dobro isprati pirinač u hladnoj vodi dok voda ne postane bistra. Pirinač staviti u šerpu u kojoj je dodato 200 ml vode, zagrejati da provri, pa smanjiti temperaturu, pokriti poklopcem i kuvati 10 minuta. Posle toga skinuti poklopac i nastaviti kuvanje uz često miješanje sve dok se pirinač dobro ne ukuva. U kuvani pirinč dodati sirće, so, šećer uz stalno mešanje, po završetku staviti poklopac dok se ne ohladi. Dok se priprema pirinač, pripremiti i šargarepu : oljuštiti je, preseći je na pola uzdužno i kuvati je da omekša. Šargarepu ohladiti vodom i osušti je krpom. 

Grilovanje nori alge:

Na plamenu plinskog rešoa ili na vrelom tiganju pažljivo zagrejati glatku stranu lista nori alge dok ne postane svetlo-zelene boje. Grilovanu algu postaviti na malo veću podlogu i puniti je nadevom. Ponoviti postupak sa drugim listom nori alge. 

Punjenje nori alge:

Grilovanu algu, preko hrapave strane, prekriti polovinom ohlađenog pirinča i poravnati ga mokrim rukama (da se pirinač ne lepi za ruke). Preko pirinča poslagati polovinu fileta lososa, a preko lososa uzdužno uz kraću ivicu poredjati kuvanu šargarepu u obliku linije. Preko šargarepe posuti malo suvog vlašca. Ovako pripremljen suši čvrsto uviti u roladu. 

Ponoviti isti postupak sa ostatkom materijala: drugu algu prekriti pirinčem, preko pirinča poređati ostatak mariniranog lososa, preko lososa uz kraću ivicu i u obliku linije poredjati masline. Zatim sve čvrsto uviti u roladu

Sečenje sušija

Rolne sušija seći vlažnim nožem na kolutiće debljine 2,5 -3 cm, poređati ih na veliku tacnu i služiti. 

Zanimljivost:

Japanski poslovni ljudi su sedamdesetih godina doneli modu sušija, kada su počeli otvarati  kompanije u SAD. Do tada je suši bio samo japansko jelo i spadao u popularnu brzu hranu.

Suši je lepljivi pirinač začinjen pirinčanim sirćetom uz koji se poslužuje riba, alge i morski plodovi.

Suši je tradicionalno japansko jelo, a danas je popularnije nego ikada u celom svetu. Ovaj oblik sušija potiče iz jugoistočne Azije, od arhaične gramatičke forme što doslovno znači ‘‘kiselo je". Suši je nastao u 7. veku iz potrebe konzerviranja ribe. Drevni stanovnici Kine,  zatim i Japana iz potrebe da se sačuva veća količina ribljeg mesa, sprovodili su prirodnu fermetaciju pomoću soli i pirinča. Taj postupak je trajao i do godinu dana. Sirće nastalo fermetacijom pirinča, razgradio bi proteine iz ribe na aminokiseline, dajući ribi poseban ukus nazvan umami. Konzumirala bi se samo fermentirana riba, a pirinač bi se bacao. Međutim zbog nestašica hrane u Japanu počeo se konzumirati i pirinač, a proces fermetacije je skraćen, a na kraju i skroz ukinut dodatkom sirćeta od pirinča. Suši u savremenijem obliku se pojavio u prvoj polovini 19. veka. Tokom 70-ih godina prošlog veka počeli su se u SAD otvarati i suši restorani, a na to je uticalo i širenje poslovanja japanskih firmi. Za popularnost sušija na zapadu najviše je zaslužan nastanak Kalifornijskog sušija. To je dovelo i do uvođenja raznih novih sastojaka u suši kao što su npr.avokado i parena bela riba sa sokom od rakova.
Suši je puno više od sirove ribe.
Mnogi na pomen sušija odmah pomisle na sirovu ribu. Iako je tako pripremljena riba popularan sastojak u sušiju, danas suši označava jelo kojem je osnova lepljivi pirinač začinjen sirćetom od pirinča, a uz to se može poslužiti mnogo namirnica kao što su riba, morski plodovi, sojini proizvodi. Narezana sirova riba naziva se sašimi, te se razlikuje od sušija. Vezano za način servisiranja suši delimo na makisuši kod koga je nadev umotan u nori algu, inarisuši gdje se nadev nalazi u vrećici od prženog tofua i širaši-suši u kojem je nadev razbacan u činiji sa rižom. Iako nadev sušija može varirati, neizostavan sastojak je pirinač. Za pripremu se koristi uglavnom beli pirinač kratkog zrna, začinjen pirinčanim sirćetom, šećerom i soli. Ponekad se dodaje i kombu alga ili vino od pirinča - sake. Postoje različiti načini pripreme u zavisnosti od regije. Najveća razlika je u odabiru začina. U istočnom japanu dodaje se više soli u pirinač, dok se u južnom japanu stavlja više šećera. Ključna karakteristika pirinča za suši je lepljivost, ukoliko je previše ili nedovoljno lepljiv, neće biti dobre teksture. Kako bi izbjegli preveliku lepljivost, potrebno ju je ohladiti na sobnoj temperaturi prije pripreme sušija. 
Od ribljih vrsta uz suši najčešće se koriste tuna, skuša ili losos, pri čemu je najcenjeniji masni dio ribe ili toro, naročito od tune plavih peraja. Osim ribe, kod pripreme sušija mogu se služiti i drugi morski plodovi kao što su lignja, morski jež, jegulja, hobotnica, škampi, rakovi i razne vrste školjki. Neretko se uz suši poslužuju soja sos i začin wasabi, koji inače čine neizostavan deo kulinarstva u azijskim zemljama. Uz suši se često služi morska alga nori koja se tradicionalno uzgajala u japanskim lukama, razvlačenjem u tanke slojeve i sušenjem na suncu. U današnje vreme se uglavnom obrađuje, suši i pakira u standardnoj veličini. Visokokvalitetna nori alga je nakon obrade gusta, glatka, sjajna, zelene boje i bez rupa. Može da se koristi sama kao grickalica, ili začinjena soja sosom. Pročitati više >>

                                                                                                                                << vrati natrag

Losos sa sosom i šampinjonima

Sastojci za 8 osoba

1-1,5 kg fileta lososa

2 vezice mirođije

2 kašike začina (sušeno povrće)

ulje za pečenje

Za sos:

100 g korena celera

1 kašika začina (sušeno povrće)

beli biber u prahu

2 kašike limunovog soka

2 kašičice  mekog brašna

100 g putera

šafran

100 g korena peršuna

100 g bele repe

100 g paštrnjaka

100 g šargarepe

2 kašike naseckane mirođije

Za prilog:

350 g šampinjona

Priprema

Na dno porculanske posude staviti jednu vezicu mirođije, na mirođiju poređati filete lososa, zatim staviti ostalu mirođiju i posudu pokriti folijom.

Pokriveni losos nečim pritisnuti, pa ostaviti preko noći u frižideru.

Ribu iseći na manje komade i peći oko 5 min sa svake strane na ulju.

Očistiti povrće koje je sa korenom i staviti da se kuva u provrelu vodu (vode mora biti toliko da pokrije povrće). Dodati začin (sušeno povrće) i na laganoj vatri kuvati dok ne omekša. Povrće ocediti i izmiksati.

Umešati puter, šafran, brašno razmućeno u malo vode, limunov sok, beli biber i oko 200 ml vode u kojoj se kuvalo povrće. Prokuvati sve kratko.

Poslužiti losos  sa sosom i pečenim šampinjonima.

Predlog

Ribu peći kad je već pripremljen prilog i sos od povrća.

                                                                                   << vrati natrag

Pečen losos u rerni

Sastojci za 4 osobe

4 odreska lososa

1 šolja maslinovog ulja

1 šolja badema

1 glavica crvenog luka

1 glavica belog luka

2 limuna

so i biber po ukusu

1 kašičica sitno seckanog ruzmarina

bosiljak i origano po ukusu

Priprema

Prekriti pleh alu folijom, sipati pola maslinovog ulja, poređati odreske, dodati beli luk sečen na listiće, crveni luk sečen na kriške, bademe sečene na listiće, posoliti i pobiberiti, preliti ostalim maslinovim uljem, prekriti krugovima limuna, posuti ruzmarinom, bosiljkom, origanom (ako volite), dobro zatvoriti krajevima alu folije i peći na 220 stepeni oko pola sata. Skloniti foliju odozgo i odreske dopeći još oko 15 minuta.

<< vrati natrag

Tuna u marinadi

Sastojci za dve osobe

Tuna i marinada

1 veliki odrezak sveže tune

1 list lovora

10 listova ruzmarina

malo bosiljka

malo origana

3 čena belog luka-naseckano krupno

1 dl maslinovog ulja

biber krupnije mleven

sok od jednog limuna

Priprema

Odrezak tune staviti u jednu činiju i preliti sa marinadom.Treba da se marinira najmanje jedan sat, a najbolje preko noći, povremeno okretati.

Pre pečenja odreska skloniti sav beli luk, ruzmarin, bosiljak i origano sa mesa, jer inače meso može zagorčati, staviti ih ponovo na meso tek kad bude pečeno.
Peći odrezak po 5 minuta sa svake strane na roštilju.
Premazivati sve vreme marinadom.

Posluživanje

Posluživati vruće, može uz pečen hleb i crno vino.

Ovo je retko jelo od ribe, u kome se riba može jesti sirova zato ako naiđete na svežu tunu (puno je konzervirane), obavezno probajte.
                                                                                                       << vrati natrag

 Grilovana tuna

Sastojci za 4 osobe

2 komada tune (svaki težine 450–600g)

6 supenih kašika maslinovog ulja

2 čena belog luka, sitno iseckanog

sok od 1 limuna

sitno iseckana grančica ruzmarina

so i mleven crni biber

280 g paradajza (prepolovljen, sitno iseckan, bez semenki)

4 struka mladog luka, sitno iseckanog

malo tucane ljute paprike (po želji)

iseckana šaka rukole

za ukrašavanje kriške limete ili limuna

Način pripreme:

Tunjevinu staviti u posudu da nije metalna. Umutiti 4 supene kašike ulja s polovinom belog luka, polovinom limunovog soka, ruzmarinom i po ukusu pobiberiti. Preliti ovu mešavinu preko tune, ravnomerno pokrivajući komade, zatim pokriti posudu providnom folijom i ostaviti da se riba u frižideru marinira jedan sat.
Za sos staviti paradajz, mladi luk i tucanu papriku u drugu činiju. Dodati dve supene kašike maslinovog ulja, ostatak belog luka i limunovog soka, po ukusu posoliti i pobiberiti. Promešati pa pokriti i držati u frižideru do služenja. Izvaditi tunu i sos iz frižidera deset minuta pre prženja. Zagrejati rebrasti tiganj da je vreo pa premazati rebra marinadom. Poređati tunu na tiganj i grilovati tri minuta, premazujući je sačuvanom marinadom. Pažljivo je okrenuti i grilovati još 2–4 min, ili dok spolja ne postane smeđa. Ostaviti tunu da stoji dva minuta, pa svaku preseći na pola i prebaciti u tanjire. Pomešati listove rukole sa sosom i služiti uz komade tune. Ukrasiti limetinim ili limunovim kriškama i služiti odmah.

Prijatno!

                                                                                        << vrati natrag

 MEDITERANSKA TUNA

                                                                Sastojci

6 kašika maslinovog ulja

4 kom tunjevine

so, biber

1 crveni luk

2 čena belog luka

3 kašike začina kapra

3 kašike maslinki, zelenih, slanih konzerv.

0.5 dl grožđica-sušeno grožđe

5 kom paradajza

1 šoljica ribljeg temeljca (kuvana riba sa povrćem)

2 kašike peršuna

4 lista bosiljka

2 kašike pinjola (jestive semenke bora)

Upustvo za pripremu

U dubljem tiganju zagrejati maslinovo ulje. Odreske tune posoliti i pobiberiti te propržiti na ulju  do smeđe boje sa donje strane, oko 3-4 minute. Tunu staviti na tanjir.
U istom tiganju  na laganoj vatri dinstati luk da omekša, oko 1 minut. Dodati beli luk, kapar (prvo moraju biti umočeni u vodi 10 min pa proceđeni), masline, grožđice i paradajz (oguliti, očistiti od semenki i naseckati) te nastaviti kuvati mešajući još 2 minute. Ako paradajz ne pusti dovoljno soka, dodati vodu ili temeljac.
Odreske tune takođe vratiti u tiganj pa poklopiti poklopcem i kuvati na srednjoj vatri dok tuna bude potpuno kuvana.
Umešati peršun i bosiljak te začiniti sa soli i biberom.

Preliti tunjevinu umakom i servirati ukrašenu tostiranim pinjolima.
                                                                                          << vrati natrag

                                                              

TUNA

Tuna je najpoznatija vrsta plave morske ribe koja pripada familiji Scombridae, rodu Thunnus. Ovo pleme ili rod je iz porodice skuša, koje takođe uključuju  bonitos i španske skuše. Uglavnom su im staništa tropska i suptropska mora, ali ima ih i u drugim morima. Postoje razne vrste tune, ali najčešće su plavorepa, žutorepa, prugasta, i bela tuna. One traju preko pet generacija. Veličine su im različite.Naime, mogu biti  dužine 50cm, težine 1,8kg, pa do  max.dužine 4,6 m i težine 684kg. Telo im je mišićavo i snažno, vretenastog oblika.Tuna ima boju mesa od bledo ružičaste (oko trbuha) do tamno crvene boje(pojasu leđa).

Prosečna dužina Plavorepe tune je 2 m i smatra se da  se da žive i do 50 godina. Njihov respiratorni sistem i cirkulacija su takvi da im daju posebnost među ribama jer im obezbeđuju  da održavaju temperaturu tela većom nego njihovi srodnici. Naime neke od većih vrsta tune mogu kroz mišićnu aktivnost povisiti svoju temperaturu krvi iznad temperature vode, što im omogućuje da žive u hladnijim vodama. Veoma su aktivni i okretni predator i imaju uglađeno i aerodinamično telo i jedna su od riba koja najbrže pliva (mogu da dostignu brzinu i do 75 km/h kao npr. Žutorepa tuna. Na žalost zbog prekomernog ribolova količine nekih vrsta tuna, kao npr. Južna plavorepa tuna, dovedene su do  tačke izumiranja.U poslednjih 20-ak godina, ova riba je postala jedna od najtraženijih i najcenjenijih u svetu, a interesantano je da se prodje uglavnom u konzerviranom stanju.  Pročitaj više>>

   

ZAŠTO JESTI TUNU?

Tuna je jedna od najzdravijih riba koju treb često koristiti u ishrani.

Ova riba je sadrži visokokvalitetne proteine, a ima mali sadržaj masti.

Tuna sadrži i Vitamin E i selen koji sprečavaju neke oblike raka kao što su rak pankreasa i rak  organa za varenje kao što su usta, želudac, jednjak, grkljan i debelo crevo. Omega-3 masne kiseline prisutne u tuni sprečavaju rak dojke, a takođe snižavaju rizik od pojave leukemije.

Jača imunološki sistem, smanjuje simptome depresije, štiti srce, poboljšava zdravlje mozga i ublažava bolove u zglobovima. Tuna, pored ostalih plodova mora, je jedini posebne vrste omega-3 masnih kiselina (DHA i EPA) koje veoma utiču pozitivno na zdravlje srca i mozga.

Pripremljena na bilo koji način (roštilj, konzerva, kao salata itd.) tunjevina je veoma zdrava namirnica.Veoma je bogata je hranjivim sastojcima kao što su minerali poput kalijuma, selena i magnezijuma. Osim toga sadrži velike količine vitamina B kompleksa i omega-3 masne kiseline koje su od ključnog značaja za zdravu ishranu i zdravlje.

Tuna u marinadi

Mediteranska tuna

Grilovana tuna

Kebab od tune

Pelivena tuna

Špagete sa tunjevinom i mini paradajzom

Tuna sa paradajzom

Pljeskavice od tunjevine

Salata od tunjevine

Tuna u sosu od luka