LOSOS

Losos pripada familiji Salmonida i veoma je snažna riba. Losos spada u predatore (grabljivice), ima vretenasto i mišićavo telo aerodinamičnog oblika. Imaju veoma sitne krljušti i veoma velik riblji mehur što je karakteristično za ovu ribu.Veći deo života provodi u slanoj vodi, a u slatku vodu odlazi samo u vreme mresta (ovakav ciklus reprodukcije je jedinstven u prirodi). Mladi lososi jedno vreme žive u slatkoj vodi, 1-3 godine, a potom se sele u more. U morskoj vodi dobijajaju srebrnu boju i postaju polno zreli za 1-2 godine.  Moguć je mesečni prirast jedinki i do jednog kilograma za vreme boravka u moru.

Kada postanu spremni za razmnožavanje, nakon određenog vremena, jata lososa kreću  ka obali mora sa pučine, a zatim plivaju uzvodno rekama do mesta gde su se izlegli pre određenog broja godina. To je za njih specifično. Lososima je dat  i naziv “Kraljevi riba”, zbog veličanstvenih skokova koje izvode plivajući uzvodno do mesta razmnožavanja, zabeleženi su skokovi lososa dugi i po 3 m, ali i zbog svog ukusnog mesa.

Na kraju ove faze (razmnožavanje) većina jedinki ove ribe ugine npr. pacifički losos, ali iza sebe ostavljaju veliko potomstvo.

Najpoznatije vrste su: atlantski losos, veliki kraljevski losos pacifički losos i srebrni losos. Atlantski losos je jedina vrsta koja stiže i do Evrope. Švedska, Norveška, Island, Danska, Engleska, Škotska, Irska, severni deo Španije i jugoistočna Francuska su teritorije sa najvećom populacijom ove, za ribolovce, ali i za gurmane veoma zanimljive i primamljive ribe. Pročitati više >>

Losos danas važi za jednu od najzdravijih namirnica. Glavni mu je kvalitet u tome što što ima puno omega 3 masnih kiselina i predstavlja bogat izvor visokokvalitetnih belančevina. Dnevne potrebe za vitaminom D losos ima u 100 gr, a takođe i polovinu dnevnih potreba za vitaminima B3 i B12. Losos je takođe bogat vitaminima A, E, i B6. Od minerala sadrži  selen, magnezijum i fosfor. Ranije nije bila posebno popularna  kod nas, a to je zbog toga što je bila teško dostupna. Danas je drugačije i može se naći skoro u svakoj prodavnici hrane.

Losos u svežem stanju u 100 g sadrži: 76 g vode, 20 g proteina i 3,5 g masti. Energetska vrijednost mu je nešto veća nego kod ostalih riba što brojčano izgleda, 100 grama = 116 kcl.

Pečen losos u rerni

Losos u marinadi

Losos sa sosom i šampinjonima

Losos sa pinjolima

Marinirani losos sa sušijem

Ražnjići od lososa

Kebab od Tune

Sastojci za 4 osobe

800 gr fileta tune (može i druga riba)

2 kašike maslinovog ulja

1/2 kašike mlevenog kumina

2 kašike soka od limuna

Marinda kermoula:

1/2 kašičice zrna korijandera

3 kašičice mlevenog kumina

2 kašičice mlevene paprike

malo kajenskog bibera (ljuta papričica)

4 čena belog luka

1 kašika naseckanog svežeg korijandera

1 kašika naseckanog peršuna

može po ukusu malo origana

125 ml maslinovog ulja

80 ml soka od limuna

so,biber

Priprema

Oprati ribu pa je iseći na komade po želji. Ako se koriste drveni štapići umočiti ih kratko u vodu.

Staviti komade ribe u posudu koja nije metalna, preliti uljem, mlevenim kuminom i sokom od limuna. Sve dobro promešati. Staviti u frižider desetak minuta da se marinira.

U međuvremenu napraviti preliv kermoula:
U posudu staviti semenke korijandera, kumin, papriku i kajenski biber, mešati i zagrejati začine da puste aromu oko 30 sek. Začine staviti u drvenu ili keramičku činiju pa ih lagano izgnječiti i izmešati. Dodati naseckani beli luk, peršun, sveži korijander, sok od limuna i maslinovo ulje pa sve lagano izmešati da se dobro sjedini i ostaviti sa strane.

Nanizati komade ribe na ražnjić. Peći na zagrejanom grilu ili na roštilju. Po jedan minut peći sa svake strane ko voli slabije pečeno ili dva minuta sa svake strane za srednje pečeno, ovo vreme pečenja je dovoljno za tunu jer ona se može jesti i sirova.

Posluživanje

Pečeni ražnjić preliti kermoulom i servirati uz neku salatu.

Napomena :Ovo jelo  možete napraviti od svih fileta ribe ali najbolje od tune.
                                                                                                    << vrati natrag

Tuna sa paradajzom

Sastojci za 4 osobe

500 g sveže tune

1/2 glavice crvenog luka

1-2 čena belog luka

malo ljute papričice (najbolje tucane)

150 g paradajza (iz konzerve ili zamrznut)

1-2 kašike belog vinskog sirćeta

2 kašike dezertnog belog vina (može i obično)

malo origana

2-3 kašike kapra

1/2 dl maslinovog ulja

pola vezice peršuna

1 ravna kašika brašna

Priprema

Filete tune ispeći brzo na vrućem tiganju  sa vrlo malo maslinovog ulja. Odvojiti i ostaviti sa strane.

Sa malo maslinovog ulja u tiganju lagano propržiti da dobije zlatkastu boju sitno iseckan crveni luk, čen belog luka i ljutu papričicu. Sa ravnom kašikom brašna posuti, promešati i samo malo propržiti da zažuti. Zaliti sa sirćetom i belim vinom. Sačekati da alkohol ispari, tada dodati iseckan paradajz. Kuvati nekoliko minuta  na laganoj vatri.

Ubaciti pečene filete tune, posuti kaprom i origanom. Posoliti i posuti sveže mlevenim biberom. Poklopiti i kuvati desetak minuta dok se umak dobro ne izmeša.

Može se servirati uz kuvanu palentu (kačamak) , ili dalmatinski krompir. U tanjiru posuti svježe iseckanim peršunom.

Može se poslužiti i sa tanko iseckanim kiselim krastavcima.

Krompir na dalmatinski način se sprema tako što se iseče na četvrtine koje se kuvaju u posoljenoj vodi, zatim se procedi, lagano pritisne i začini toplim maslinovim uljem i obilno pospe iseckanim peršunom.
                                                                                          << vrati natrag

Tuna u marinadi

Sastojci za dve osobe

Tuna i marinada

1 veliki odrezak sveže tune

1 list lovora

10 listova ruzmarina

malo bosiljka

malo origana

3 čena belog luka-naseckano krupno

1 dl maslinovog ulja

biber krupnije mleven

sok od jednog limuna

Priprema

Odrezak tune staviti u jednu činiju i preliti sa marinadom.Treba da se marinira najmanje jedan sat, a najbolje preko noći, povremeno okretati.

Pre pečenja odreska skloniti sav beli luk, ruzmarin, bosiljak i origano sa mesa, jer inače meso može zagorčati, staviti ih ponovo na meso tek kad bude pečeno.
Peći odrezak po 5 minuta sa svake strane na roštilju.
Premazivati sve vreme marinadom.

Posluživanje

Posluživati vruće, može uz pečen hleb i crno vino.

Ovo je retko jelo od ribe, u kome se riba može jesti sirova zato ako naiđete na svežu tunu (puno je konzervirane), obavezno probajte.
                                                                                                       << vrati natrag

 Grilovana tuna

Sastojci za 4 osobe

2 komada tune (svaki težine 450–600g)

6 supenih kašika maslinovog ulja

2 čena belog luka, sitno iseckanog

sok od 1 limuna

sitno iseckana grančica ruzmarina

so i mleven crni biber

280 g paradajza (prepolovljen, sitno iseckan, bez semenki)

4 struka mladog luka, sitno iseckanog

malo tucane ljute paprike (po želji)

iseckana šaka rukole

za ukrašavanje kriške limete ili limuna

Način pripreme:

Tunjevinu staviti u posudu da nije metalna. Umutiti 4 supene kašike ulja s polovinom belog luka, polovinom limunovog soka, ruzmarinom i po ukusu pobiberiti. Preliti ovu mešavinu preko tune, ravnomerno pokrivajući komade, zatim pokriti posudu providnom folijom i ostaviti da se riba u frižideru marinira jedan sat.
Za sos staviti paradajz, mladi luk i tucanu papriku u drugu činiju. Dodati dve supene kašike maslinovog ulja, ostatak belog luka i limunovog soka, po ukusu posoliti i pobiberiti. Promešati pa pokriti i držati u frižideru do služenja. Izvaditi tunu i sos iz frižidera deset minuta pre prženja. Zagrejati rebrasti tiganj da je vreo pa premazati rebra marinadom. Poređati tunu na tiganj i grilovati tri minuta, premazujući je sačuvanom marinadom. Pažljivo je okrenuti i grilovati još 2–4 min, ili dok spolja ne postane smeđa. Ostaviti tunu da stoji dva minuta, pa svaku preseći na pola i prebaciti u tanjire. Pomešati listove rukole sa sosom i služiti uz komade tune. Ukrasiti limetinim ili limunovim kriškama i služiti odmah.

Prijatno!

                                                                                        << vrati natrag

 MEDITERANSKA TUNA

                                                                Sastojci

6 kašika maslinovog ulja

4 kom tunjevine

so, biber

1 crveni luk

2 čena belog luka

3 kašike začina kapra

3 kašike maslinki, zelenih, slanih konzerv.

0.5 dl grožđica-sušeno grožđe

5 kom paradajza

1 šoljica ribljeg temeljca (kuvana riba sa povrćem)

2 kašike peršuna

4 lista bosiljka

2 kašike pinjola (jestive semenke bora)

Upustvo za pripremu

U dubljem tiganju zagrejati maslinovo ulje. Odreske tune posoliti i pobiberiti te propržiti na ulju  do smeđe boje sa donje strane, oko 3-4 minute. Tunu staviti na tanjir.
U istom tiganju  na laganoj vatri dinstati luk da omekša, oko 1 minut. Dodati beli luk, kapar (prvo moraju biti umočeni u vodi 10 min pa proceđeni), masline, grožđice i paradajz (oguliti, očistiti od semenki i naseckati) te nastaviti kuvati mešajući još 2 minute. Ako paradajz ne pusti dovoljno soka, dodati vodu ili temeljac.
Odreske tune takođe vratiti u tiganj pa poklopiti poklopcem i kuvati na srednjoj vatri dok tuna bude potpuno kuvana.
Umešati peršun i bosiljak te začiniti sa soli i biberom.

Preliti tunjevinu umakom i servirati ukrašenu tostiranim pinjolima.
                                                                                          << vrati natrag

                                                              

TUNA

Tuna je najpoznatija vrsta plave morske ribe koja pripada familiji Scombridae, rodu Thunnus. Ovo pleme ili rod je iz porodice skuša, koje takođe uključuju  bonitos i španske skuše. Uglavnom su im staništa tropska i suptropska mora, ali ima ih i u drugim morima. Postoje razne vrste tune, ali najčešće su plavorepa, žutorepa, prugasta, i bela tuna. One traju preko pet generacija. Veličine su im različite.Naime, mogu biti  dužine 50cm, težine 1,8kg, pa do  max.dužine 4,6 m i težine 684kg. Telo im je mišićavo i snažno, vretenastog oblika.Tuna ima boju mesa od bledo ružičaste (oko trbuha) do tamno crvene boje(pojasu leđa).

Prosečna dužina Plavorepe tune je 2 m i smatra se da  se da žive i do 50 godina. Njihov respiratorni sistem i cirkulacija su takvi da im daju posebnost među ribama jer im obezbeđuju  da održavaju temperaturu tela većom nego njihovi srodnici. Naime neke od većih vrsta tune mogu kroz mišićnu aktivnost povisiti svoju temperaturu krvi iznad temperature vode, što im omogućuje da žive u hladnijim vodama. Veoma su aktivni i okretni predator i imaju uglađeno i aerodinamično telo i jedna su od riba koja najbrže pliva (mogu da dostignu brzinu i do 75 km/h kao npr. Žutorepa tuna. Na žalost zbog prekomernog ribolova količine nekih vrsta tuna, kao npr. Južna plavorepa tuna, dovedene su do  tačke izumiranja.U poslednjih 20-ak godina, ova riba je postala jedna od najtraženijih i najcenjenijih u svetu, a interesantano je da se prodje uglavnom u konzerviranom stanju.  Pročitaj više>>

   

ZAŠTO JESTI TUNU?

Tuna je jedna od najzdravijih riba koju treb često koristiti u ishrani.

Ova riba je sadrži visokokvalitetne proteine, a ima mali sadržaj masti.

Tuna sadrži i Vitamin E i selen koji sprečavaju neke oblike raka kao što su rak pankreasa i rak  organa za varenje kao što su usta, želudac, jednjak, grkljan i debelo crevo. Omega-3 masne kiseline prisutne u tuni sprečavaju rak dojke, a takođe snižavaju rizik od pojave leukemije.

Jača imunološki sistem, smanjuje simptome depresije, štiti srce, poboljšava zdravlje mozga i ublažava bolove u zglobovima. Tuna, pored ostalih plodova mora, je jedini posebne vrste omega-3 masnih kiselina (DHA i EPA) koje veoma utiču pozitivno na zdravlje srca i mozga.

Pripremljena na bilo koji način (roštilj, konzerva, kao salata itd.) tunjevina je veoma zdrava namirnica.Veoma je bogata je hranjivim sastojcima kao što su minerali poput kalijuma, selena i magnezijuma. Osim toga sadrži velike količine vitamina B kompleksa i omega-3 masne kiseline koje su od ključnog značaja za zdravu ishranu i zdravlje.

Tuna u marinadi

Mediteranska tuna

Grilovana tuna

Kebab od tune

Pelivena tuna

Špagete sa tunjevinom i mini paradajzom

Tuna sa paradajzom

Pljeskavice od tunjevine

Salata od tunjevine

Tuna u sosu od luka

Salata od tunjevine

Sastojci

250 gr šarene testenine

1 kom filete tunjevine (može i više)

1 kom zelene paprike (mesnate)

2 kom svežeg paradajza (može i iz zamrzivača)

začin (sušeno mešano povrće)

                                                                         Preliv

1/2 čaše kiselog mleko

1/2 kesice majoneza

origano

bosiljak

so

biber

Uputstvo za pripremu

Tunjevinu iseckati i začiniti začinom, te propržiti na teflonskom tiganju. Može i tunjevina iz konzerve, ali onda se ne mora pržiti. Testeninu skuvati u slanoj vodi, a povrće iseći na kockice. Tunjevinu i testeninu izmešati. Dodati povrće. Dobro promešati sve sastojke za preliv dok se ne dobije glatka smesa, dodati začine (bosiljak, origano, so, biber) i preliti po salati, sve dobro promešati, te ostaviti da odstoji u frižideru oko 1 sat. Ova salata je odlična za kućne zabave, samo paziti da se napravi dovoljna količina.

                                                                                            << vrati natrag

Pljeskavice od tunjevine

                                                                       Sastojci

konzerva tunjevine

jedno jaje

70 g svežeg kravljeg sira

40 g feta sira

2-3 kašike kačkavalja

peršun

3 kašike integralnog pšeničnog brašna

beli i crni biber

2 manja krompira

150 ml pavlake za kuvanje

parmezan

rukola

maslinovo ulje

balsamico sirće

Uputstvo za pripremu:   

Umutiti jaje sa brašnom. Dodati izgnječen sir i izrendan kačkavalj. Tunjevinu ocediti od suvišnog soka i dodati u smesu. Začiniti biberom i seckanim peršunom. Ostaviti u frižideru da odstoji 15-ak min. 

Rernu zagrejati na 200 C. Tepsiju obložiti papirom za pečenje. Vlažnim rukama oblikovati pljeskavice i peći oko 20 min. Po potrebi smanjivati temperaturu. 
Za preliv je potrebno dobro skuvati krompir u ljusci. Kada se prohladi oljuštiti ga i izgnječiti. U tiganju sjediniti krompir i pavlaku i uz mešanje kuvati oko 10 min. Ako je suviše gusto sipati još pavlake. 
Gotove pljeskavice preliti sosom od krompira, posuti parmezanom. 
Rukolu preliti sa maslinovim uljem i sirćetom i poslužiti uz pljeskavice. 
Jelo je za tri osobe.

Prijatno! 

                                                                                                                                       << vrati natrag

                                                                  Morska hrana  
  

Morska hrana je veoma je ukusna, ali i zbog velikog sadržaja nutrijenata veoma pozitivno utiče na naše zdravlje i vitalnost. Ona sadrži omega 3 masne kiseline koje su našem organizmu neophodne.  

Riba i ostali plodovi mora bi trebalo da budu što češće prisutni u ishrani ljudi i zbog toga što imaju manje kalorija od drugih namirnica životinjskog porekla.
Naučnici širom sveta su otkrili da konzumirnje ribe bar jednom do dva puta nedeljno, smanjuje rizik od različitih bolesti.

Prema nekim izučavanjima majke koje u trudnoći jedu više morske ribe i morskih plodova uopšte, će roditi decu sa višim koeficijentom inteligencije.
U tako nešto nismo u popunosti sigurni, a nije ni   naučno potvrđeno, ali jedno je sigurno: plodovi     mora u ishrani sa sobom donose i mnoštvo proteina i nutrijenata, vitamina, minerala, omega masnih kiselina, veoma važnih za razvoj deteta.
Redovno unošenje, ribe i ostalih plodova mora, čini odličnu prevenciju  za bolesti kao što su astma, štiti mozak i oči, kardiovaskularna oboljenja, holesterol dr.

Sveža riba i plodovi mora su veoma važan deo pravilno izbalansirane ishrane. Odnos masti i proteina u njihovom mesu je daleko povoljniji nego u mesu životinja.
Što se tiče vrste ribe koju ćete da jedete, najbolje je da izaberete morske ribe kao što su tunjevina, haringa i sardina, ali naravno dolazi u obzir i pastrmka. Znači u ishrani je bitno i koja riba je u pitanju-nemaju sve isto dejstvo na zdravlje. 

Masne kiseline koje se nalaze u lososu su pravi lek za depresiju i srčana oboljenja.

Tunjevina u malim količinama nadoknađuje potrebe za vitaminom D. Tuna je uz losos jedna od riba

koja sadrži najveću i najkvalitetniju kombinaciju omega 3 masnih kiselina. Namirnica poput tunjevine će Vašem organizmu davati dozu dobrih masti i poboljšavati kognitivne sposobnosti centralnog nervnog sistema.

Riba i morski plodovi mogu se pripremati zaista na bezbroj načina. Mogu se jesti sirovi (suši i sašimi), marinirani sa različitim kombinacijama voća i povrća, sosova, začina. Mogu se peći, kuvati, pržiti, kuvati na pari, itd. Dobro je ribu jesti leti kuvanu, a zimi prženu zbog harmonizacije energija. Ribu je preporučljivo pripremati i na roštilju sa rešetkama, jer će tako da pusti sok i sopstvenu masnoću.

Stranice koje ću vam predstaviti, u mom blogu koji je još u izradi, sastavljene su od probranih recepata za jela od riba i morskih plodova koji će vam omogućiti da uživate u bogatstvu mirisa i ukusa

Vrati se na prethodnu stranu<<<                                                                               Idi na sledeću stranu>>>

                                              Život na moru

Svež morski vazduh ima  značajno lekovito dejstvo. Nova istraživanja pokazuju da ljudi koji žive u blizini morske obale  imaju mnogo veču mogućnost  da budu boljeg zdravlja od onih koji žive daleko od mora .

Istraživanja su dokazala i da je jedan od razloga što život na moru pomaže ljudima da se osećaju zdravije jeste i to što im pruža više mogućnosti da budu aktivni. Naime, sve aktivnosti kao što su pecanje, plivanje, šetnje, plovidba i sve ostalo čine da se ljudi žive sa manje stresa, a samim tim i da su zdraviji.

Takođe vreme provedeno pored mora, odnosno na morskoj obali, takođe utiče na opuštanje i oslobađanje od nervoze i negativnog raspoloženja. Kad posećuju morsku obalu ljudi se osećaju opuštenije, smirenije i srećnije, i to mnogo više nego prilikom posećivanja gradskih parkova, sela, planina.

More ima posebnu magiju, da nas u odnosu na ostale destinacije više napuni energijom, da nam svežinu, lepotu, snagu i dobro raspoloženje koje se zadržava dugo i po povratku sa odmora. Sve je to rezultat kombinovanog pozitivnog dejstva lekovite morske vode i vazduha, sunca, peska. Naime, možemo reći da je boravak na moru jedna vrsta antistres terapije u umirujućem i zdravom okruženj 

Posle celodnevnog boravka na plaži spavamo tako zdravim i dubokim snom, a to je zbog  morskog vazduha. On je pun negativnih jona koji stimulišu apsorpciju kiseonika i uspostavljaju ravnotežu u nivou seratonina u krvi. Zato se ljudi koji žive na moru osećaju svežije i opuštenije.Pročitajte više >>>

Vrati se na prethodnu stranu<<<                                                                 Idi na sledeću stranu>>>

               

Morska voda-zdravstvene koristi

Svi znamo da je kupanje u morskoj vodi odlično za naše zdravlje, ali da li ste ikad razmišljali koji su razlozi? Osećate se dobro, vaša koža izgleda divno i vaše telo izgleda zdravije nego ikad - to su najveće koristi morske vode. Ali hajde da otkrijemo zašto!

Morska voda ima sličan sastav ljudskoj krvnoj plazmi i svi ti sastojci se apsorbuju u naše telo dok se kupamo u moru. Time se ojačava naš imuni sistem i time smo otporniji prema mnogim infekcijma i bolestima. So sadržana u morskoj vodi pomaže da se uklone toksini iz kože i deluje kao prirodni piling – uklanja mrtve ćelije i podstiče proizvodnju novih. Jedan od najvažnijih zdravstvenih koristi morske vode leži u sposobnosti da leči oštećenu i iritiranu kožu.Ona ima velika antiseptička svojstva, veoma je korisna u lečenju manjih rana, posekotina, osipa i ogrebotina – so i kalijum hlorid su odgovorni za ove korisne efekte.Morska voda može da pomogne i u izlečenju poremećaja kože kao što su dermatitis, crvenilo, psorijaza i ekcem. Morska voda obnavlja kožu sa esencijalnim mineralima. Magnezijum posebno poboljšava njenu hidrataciju, kao i celokupan izgled.Morska voda ima i sposobnost da nas izleči od prehlade i infekcija sa simptomima gripa, kao i da nas leči od bronhitisa i infekcije sinusa . Udisanje natrijum-hlorid, ili soli iz morske vode, pomaže u izbacivanju sluzi i leči plućne probleme.Kod ljudi koji dosta vremena provode u zatvorenim prostorijma boravak na moru stimuliše stvaranje hormona koji pozitivno deluju protiv depresije. Plivanje, ronjenje, surf, morski aerobik, odbojka na plaži... Letovanje uz more je idealno za sportske aktivnosti, koje su dobre ne samo za oblikovanje tela već i za zdravlje.

                                                                                                                      Idi na sledeću stranu>>>

   Morska voda je odličan antiseptik

Morska voda ima u sastavu sve što je potrebno za dobar imunitet kao što su: natrijum, magnezijum , kalcijum, kalijum, silicijum pa čak i zlato i srebro. 

Više pročitati o morskoj vodi >>

                                        

  Morska voda i naš imuni sistem

Proučavanja su dokazala da morska voda može  osigurati poboljšanje odbrambenog mehanizma  protiv srčanih oboljenja i kancera. Ali ima još puno  toga!Morska voda povećava količinu kiseonika u našoj  krvi, a time se povećava i količina  korisnih  sastojaka koji su neophodni krvi da se bori protiv  slobodnih radikala.

Udisanje morskog vazduha  može da  poboljša  imuni sistem i poveća ukupno zdravlje  u svakoj  ćeliji, svakog organa u našem telu. Jod koji je  u  morskoj vodi povećava naš imunitet i time  pojačava odbrambeni sistem.
Time što je veliki prirodni antiseptik morska  voda  takođe značajno povećava sposobnost tela  da se  bori protiv infekcija, parazita, bakterija i  gljivica. Morska voda poboljšava cirkulaciju  krvi.  Naime,  za to je  zaslužna talasoterapija.  
Morska voda je toliko značajna u svojim  osobenostima da omogućava  izlečenje.Pored negativnih jona morska voda sadrži i ozon, a to podstiče duboko disanje i puni nas  životnom energijom. Pored toga što jačaju  imunitet, negativni joni, poboljšavaju koncentraciju, smanjuju nesanicu, depresiju, glavobolju i umor, povoljno deluju na ljude sa  astmom i alergijom.

Zahvaljujući svom sastavu, morska voda olakšava bol, smanjuje upale, podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma, zato kupanje u moru pomaže osobama koje pate od reume, artritisa, bolova u leđima i mišićima.
More i posebno element vode oduvek su bili povezani sa kreativnošću i osećanjima. Boravak blizu vode može da podstakne naše emocije, maštu, intuiciju i kreativnost. 

Vrati se na prethodnu stranu<<<                                                                          Idi na sledeću stranu>>>